Рурални АЛЕКСИНАЦ   AVM Project

Садржај сајта

Контакт

 

Рурални Алексинац


Територија општине Алексинац простире се у југоисточном делу Републике Србије између 43о 27' 43'' северне географске ширине и 21о 29' 56''  источне географске дужине.  Захвата површину од 698 км2 на којој живи 57.741 становника или 83 становника на квадратном километру.

Седиште општине и културно-административни центар је град Алексинац (17.171 становник) са Алексиначким рудником (1467) као другим градским насељем. Остали становници живе у три приградска насеља (Житковац, Моравац и Прћиловица) и 67 сеоских насеља (55,8% становника). 

Општина се одликује изузетно повољним саобраћајним везама са суседним општинама, али са магистралним путевима је повезана са великим административним центрима. Средином општине пролазе важни саобраћајни правци:  међународни железнички правац север - југ и аутопут Е-75 који Европу спајају са Јужном Европом и блиским и средњим истоком у Азији. На само 3 км од центра Алексинца је железничка станица “Алексинац’’ у Житковцу, а на око 30 км међународни аеродром “Константин Велики” у Нишу.

Општина Алексинац се граничи са нишким општинама Црвени Крст и Мерошином на југу, са општином Ражањ на северу, Крушевцем на западу, Сврљишком општином на југоистоку и општином Сокобањом на североистоку.

Подручје општине Алексинац је веома богато воденим токовима који сачињавају део слива Јужне Мораве. Од већих левих притока Јужне Мораве ту је река Турија, а од десних река Моравица која својим током у дужини од 20 км од Бованског језера тече територијом општине Алексинац.

 У близини Алексинца је и вештачка акумулација, језеро Бован, површине 110 ха и запремине 59.000.000 м3 из које се већи део општине и град Алексинац снабдевају пијаћом водом. Бованско језеро идеално је и за развој туризма.

Алексиначка котлина, равничарски део који прати ток Јужне Мораве простире се правцем северозапад-југоисток. Најнижу тачку, са 150 м надморске висине има у селима Јасење и Вукашиновац и у самом току Јужне Мораве,  а од њих се према истоку и према западу лагано уздиже валовито земљиште које на североистоку прелази у планину Буковик, на истоку у Озрен чији се највиши врх Лесковик, изнад Липовца, уздиже на 1174 м. На западу и југозападу предео који неодољиво подсећа на Шумадију прелази лагано у падине Малог и Великог Јастребца.  

На подручју општине влада умерено-континентална клима која се одликује већим годишњим температурним колебањима, са често израженим екстремним температурним вредностима. Најчешћи ветрови су северозападни, источни и југоисточни.

У погледу атмосферских падавина Алесинац  дели судбину Југоисточне Србије са просечном годишњом количином од око 600-800 мм3, што је податак који зехтева врло пажљиво промишљање развојних праваца у пољопривреди.

Ипак, 29 насеља се налази на надморској висини испод  200м и изузетно повољним приступом надземним и подземним воденим ресурсима и великим погодностима за бављење повртарством и производњом крмног биља, као и интензивним облицима сточарства (тов, млеко). Ова насеља се одликују малим просечним парцелама (3-4 ха, нпр. Моравац, Прћиловица, Нозрина, Моравски Бујмир, Тешица, Трњане, Бобовиште), што говори да постоји изразита орјентисаност на повртарство. Ове парцеле не омогућавају држање већег броја грла стоке.

С друге стране, 36 насеља се налази на надморској висини 200-400м са повољним карактеристикама терена за бављење воћарством, виноградарством и сточарством, као и ловним и сеоским туризмом. Значајни проблеми ових насеља су, међутим, бројна нерешена инфраструктурна питања (путеви, телефони итд.) и доста неповољна величина и распоред парцела, као и понекад значајни проблеми са обезбеђивањем пијаће воде за људе и стоку, али и за наводњавање ратарских култура (Мозгово, Бован нпр. - мада се налазе у непосредној близини Бованског језера).

Насеља на надморскoм висинoм већoм од 400 м , пет укупно, имају значајне погодности за бављење сточарством, ловним и сеоским туризмом, али и исте и још веће проблеме, као и предходна група насеља, везана за инфраструктурне проблеме (путеви, вода - Рсовац нпр., као и за значајно напуштање становништва). Нека од њих су пред гашењем (Голешница).


 







 


 

 

 

 

 

Пољопривредне површине захватају 55,8%, док шуме покривају 31,3%.

Од 18616 домаћинстава 9410 поседују сопствено газдинство, а од тог броја 4000 пољопривредних домаћинстава je регистровано. Она држе око 11000 говеда и око 7000 оваца.


Према попису из 2002. године, као пољопривредно, води се 20,2 % становништва (живе искључиво од пољопривреде), а од тога је 13,8 % активно пољопривредно становништво (пољопривреда као једино занимање). Проценат пољопривредног становништва се мења од 1,2% у самом Алексинцу  и најмањи је у насељима која гравитирају градским насељима (нпр. Житковац, Прћиловица, Тешица или према Нишу, Грејач .) у којима се креће испод 10%,  до преко 60% у брдским селима (нпр. Мали Дреновац, Јаковље, Радевац, Љуптен или Шурић  на западу, а Горњи Крупац, Рсовац, Пруговац, Црна Бара или Врело на истоку) у којима је проценат демографског пражњења  и највећи.

Од 395 kм2 пољопривредних површина највише се налази под  ораницама и баштама (80%), а од тога жита (62%), повртно (17%) и крмно биље (19%) су најзначајније области производње. Воћњаци (6%) и виногради (2,8%) и поред великих могућности нису довољно заступљени у пољопривредној производњи. 

Алексинац има велике развојне могућности у области пољопривреде, али пољопривредници морају да воде рачуна да ће конкуренција из године у годину бити све јача, јер се тржиште отвара за робу околних земаља, и да ће ту конкуренцију моћи да издрже само ако се укључе у процесе обуке за савремене облике производње и ако продуктивност своје производње подигну на знатно виши ниво.

Велики проблем Алексинца, међутим, који не зависи од пољопривредника, је непостојање адекватних откупних и прерађивачких капацитета, пре свега за повртарство и воћарство.  Без организованог откупа и прераде (која решава проблем откупа друге и треће класе) алексиначки пољопривредници су изложени на милост и немилост накупаца што можда и најзначајније доприноси напуштању пољопривредне производње.

Може се, такође, слободно тврдити, да на 221 км2 шума и рубних подручја и насеља уз шуме у брдско планинском подручју, нису искоришћене у довољној мери могућности унапређења шумске политике, дрвне индустрије и сеоског и ловног туризма.

Цео Алексинац има проблем са губитком становништва, тако да податак о негативном природном прираштају од   -6,8% (-16,6% од 1971. до 2006. године) делује опомињуће и упућују на тражење брзих и ефикасних решења за стварање повољних животних перспектива за младе генерације.

Свет се у целини  суочава са великим изазовима везаним за кризу енергената, финасијску кризу, климатске промене и брзо повећање популације у деловима света који су значајно погођени акутном кризом глади (тренутно 30 земаља у свету). 

Све ово значајно угрожава концепте досада дефинисаних пољопривредних  стратегија па између осталих и све земље југа Европе. Сведоци смо значајног поскупљења хране у свету што је везано за повећање пољопривредних површина које се користе за гајење култура за производњу биогорива и за низ предходно поменутих фактора. Свет једини излаз за ове проблеме налази у значајном повећању пољопривредне производње орјентисане највећим делом на локална тржишта уз значајно повећање удела производње здравствено и хигијенски безбедне хране – здраве хране, т.ј органске производње. То значи да ће многи традиционални начини производње добити нове шансе, али и да ће неки облици производње претпети значајне измене и захтевати озбиљан рад на обуци пољопривредника за њу.

У том смислу, да би одговорили на све изазове у битно промењеним тржишним условима, пољопривредници ће морати да, удруживањем у јака удружења и задруге, повећају своју финансијску и организациону моћ, јер без тога не могу да реше свој главни проблем – а то је успешан пласман робе на домаћем и страним тржиштима.