Територија општине Алексинац простире се у југоисточном делу Републике Србије између 43о 27' 43'' северне географске ширине и 21о 29' 56'' источне географске дужине. Захвата површину од 698 км2 на којој живи 57.741 становника или 83 становника на квадратном километру.
Седиште општине и културно-административни центар је град Алексинац (17.171 становник) са Алексиначким рудником (1467) као другим градским насељем. Остали становници живе у три приградска насеља (Житковац, Моравац и Прћиловица) и 67 сеоских насеља (55,8% становника).
Општина се одликује изузетно повољним саобраћајним везама са суседним општинама, али са магистралним путевима је повезана са великим административним центрима. Средином општине пролазе важни саобраћајни правци: међународни железнички правац север - југ и аутопут Е-75 који Европу спајају са Јужном Европом и блиским и средњим истоком у Азији. На само 3 км од центра Алексинца је железничка станица “Алексинац’’ у Житковцу, а на око 30 км међународни аеродром “Константин Велики” у Нишу.
Општина Алексинац се граничи са нишким општинама Црвени Крст и Мерошином на југу, са општином Ражањ на северу, Крушевцем на западу, Сврљишком општином на југоистоку и општином Сокобањом на североистоку.
Подручје општине Алексинац је веома богато воденим токовима који сачињавају део слива Јужне Мораве. Од већих левих притока Јужне Мораве ту је река Турија, а од десних река Моравица која својим током у дужини од 20 км од Бованског језера тече територијом општине Алексинац.
У близини Алексинца је и вештачка акумулација, језеро Бован, површине 110 ха и запремине 59.000.000 м3 из које се већи део општине и град Алексинац снабдевају пијаћом водом. Бованско језеро идеално је и за развој туризма.
Алексиначка котлина, равничарски део који прати ток Јужне Мораве простире се правцем северозапад-југоисток. Најнижу тачку, са 150 м надморске висине има у селима Јасење и Вукашиновац и у самом току Јужне Мораве, а од њих се према истоку и према западу лагано уздиже валовито земљиште које на североистоку прелази у планину Буковик, на истоку у Озрен чији се највиши врх Лесковик, изнад Липовца, уздиже на 1174 м. На западу и југозападу предео који неодољиво подсећа на Шумадију прелази лагано у падине Малог и Великог Јастребца.
На подручју општине влада умерено-континентална клима која се одликује већим годишњим температурним колебањима, са често израженим екстремним температурним вредностима. Најчешћи ветрови су северозападни, источни и југоисточни.
У погледу атмосферских падавина Алесинац дели судбину Југоисточне Србије са просечном годишњом количином од око 600-800 мм3, што је податак који зехтева врло пажљиво промишљање развојних праваца у пољопривреди.
Ипак, 29 насеља се налази на надморској висини испод 200м и изузетно повољним приступом надземним и подземним воденим ресурсима и великим погодностима за бављење повртарством и производњом крмног биља, као и интензивним облицима сточарства (тов, млеко). Ова насеља се одликују малим просечним парцелама (3-4 ха, нпр. Моравац, Прћиловица, Нозрина, Моравски Бујмир, Тешица, Трњане, Бобовиште), што говори да постоји изразита орјентисаност на повртарство. Ове парцеле не омогућавају држање већег броја грла стоке.
С друге стране, 36 насеља се налази на надморској висини 200-400м са повољним карактеристикама терена за бављење воћарством, виноградарством и сточарством, као и ловним и сеоским туризмом. Значајни проблеми ових насеља су, међутим, бројна нерешена инфраструктурна питања (путеви, телефони итд.) и доста неповољна величина и распоред парцела, као и понекад значајни проблеми са обезбеђивањем пијаће воде за људе и стоку, али и за наводњавање ратарских култура (Мозгово, Бован нпр. - мада се налазе у непосредној близини Бованског језера).
Насеља на надморскoм висинoм већoм од 400 м , пет укупно, имају значајне погодности за бављење сточарством, ловним и сеоским туризмом, али и исте и још веће проблеме, као и предходна група насеља, везана за инфраструктурне проблеме (путеви, вода - Рсовац нпр., као и за значајно напуштање становништва). Нека од њих су пред гашењем (Голешница).
